„Захваљујем се прво Господу Богу, што ми је дао снаге да испуним своју једну велику жељу, да оставим неки траг, на лијепе успомене из дјетинства, гдје сам учила први Оченаш и прве молитве. Да се захвалим свим добрим људима који су ми помогли да ово остварим, а заиста, сви су помогали колико си знали и умјели. Ја се свима захваљујем и поздрављам вас и нек' вас Бог благослови све.“
Ктитор задужбине Љубица Хаџи Марковић
О Марковдану, љ.Г. 2022.
„ У Славу Бога и Часнога крста, овај Спомен-крст на темељима старог храма, постави Љубица Хаџи Марковић из Дабоваца, као дуг прецима завјет потомцима. Краћи историјат везан за настанак храма у селу Кукавице. По народном предању, првобитно је 0вдје била дрвена црквица, капелица, коју је замијенио тврђи, зидани храм, грађен у периоду 1925 – 1929. За то потврду налазимо у Шематизму, гдје се помиње, да је исти освећен 1930. Али из једног новинског чланка „Време“, Београд, 1929. се помиње чин крштење деветог сина, 4. августа 1929. тежака Марка Керезовића из села Вечића, којем је Краљ Александар кумовао (преко свог изасланика пуковника Р. Дреновца), а чину је присуствовало преко 1500 тежака из околних села, по чему се види да је он пре 1830. године подигнут. Вјероватно после освећења цркве на Борцима, 1926-29. кренуло се у изградњу зиданог храма, који је посвежен Св. ап. и јев. Марку. Храм је у Другом свјетском рату, оштећен и оскрнављен од стране усташа, али ни после рата нова комунистичка власт није благонаклоно гледала на његову обнову, па је то тек 1962. учињено трудом свештеника Витомира Вуковића (парох которварошки од 1946-1962) и вјерних тежака, који су својим прилозима и са великом љубављу, обновили своју светињу. Осветио га је 20. октобра 1962. године прота Јово Давидовић уз саслужење прота Ђоке Радића, Воје Инђића, Кајице Кострешевића и Витомира Вуковића. Кум цркве је био Недо Момић (1921-2005) из Дабоваца, који је био црквењак до краја свог живота, па и када је обневидио, доводили су га у храм да звони... Одбор за обову храма су били старјешине породичних задруга Раљића, Ђурића, Сакана... На чело наше парохије исте 1962. године долази млади рукоположени свештеник Љубомир Милићевић, када је именован за пароха которварошког и администратора јаворанског. Поп Љубо је рођен у селу Мравица, општина Прњавору 1938. године. Богословију је уписао у Призрену 1956, а завршио у Београду 1962., након чега је рукоположен од Епископа Андреја Фрушића за ђакона и презвитера 27. и 28. септембра 1962. године. Правни факултет је завршио 1979. год. Упокојио се у Господу 2021. Крсна слава му је Св. Игњатије Богоносац, а Божја воља је да је то иста слава и г. Жељки Алексићу мајстору-клесару Спомен-крста. Народ се захваљујући добром пастиру „попу Љуби“ његовом прегалачкој служби Господу и роду, препородио и вратио цркви и вјери. Обновљен је литургијски живот, увео је вјеронауку школској дјеци (неки од тих су данас са нама овдје!), што се види из сачуваних фотографија заоставштине попа Љубе, које се уступиле кћерке Љиљана и Мирјана. На њима се види достојанствен и радостан народ, са својим свештеницима, вјероватно на Марковдан, или неки већи збор код овог храма, на Теодорову суботу, Мученици уз Васкрпњи пост, масла... Мајке су доносиле своју дјецу, која су о те велике празнике крштавана. Поп Љубо је имао и великих притисака од политкомесара да обузда свој духовни рад са народом. Долазио је у искушења, али му је Господ дао снаге да то све издржи у славу Бога. Данас се ми свих наших благочестивих предака сјећамо и у молитвама помињемо. Ово богоугодно дјело је благословио парох врбањачки јереј Драган Мијатовић. Спомен знамење је исклесао жељко Алексић из Требиња. Постамен је изградио Драженко Новаковић уз помоћ Витомира Марковића. Идејно рјешење је сачинио Зоран Петрушић.
Видео запис догађаја Освештање Спомен крста Марковдан 2022.
